Modelovanje distribucije metana u ambijentalnom vazduhu - studija slučaja deponija u Novom Sadu

Apstrakt

Deponovanje otpada je uobičajena praksa u Srbiji. Deponije su mahom neuređene i najčešće se odlaže otpad bez prethodne selekcije tako da predstavljaju nekontrolisan izvor metana, gasa sa efektom staklene bašte za koji se procenjuje da ima 20 puta veći potencijal globalnog zagrevanja od ugljen dioksida. U ovom radu je na osnovu raspoloživih podataka o stepenu emisije sa deponije izvršeno modelovanje rasprostiranja metana nakon emisije sa deponije, za periode dominantnih meteoroloških uslova. Takođe je izvršena kvantifikacija i karakterizacija modela ponašanja metana kao i njegova distribucija u ambijentalnom vazduhu. Analizom modelovanih koncentracionih nivoa metana utvrđeno je da su se koncentracije dostizale maksimalne vrednosti od 7478,9 μg/m3 na udaljenosti od 455 m u pravcu dominantnog vetra ne utičući značajno na okolno stanovništvo.