Ekološki rizici i reciklaža nanomaterijala - aktuelna pitanja

Apstrakt

Nanotehnologije se smatraju pokretačkom snagom nove industrijske revolucije. Nanonauka je tokom poslednje decenije značajno evoluirala od nauke koja se isključivo razvijala u laboratorijskim uslovima, do njene aplikacije u primenjenim tehnologijama. Trenutno, nanomaterijali se koriste u širokom spektru komercijalnih proizvoda kao što su elektronske komponente, sportska oprema, kreme za sunčanje i u biomedicinske svrhe. Veličina nanočestica omogućava im snažnu interakciju sa biološkim strukturama, tako da nanočestice predstavljaju potencijalni rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Nanometar kao veličina takođe predstavlja problem za separaciju, reciklažu i ponovno korišćenje nanočestica. Dakle, proizvodnja nanomaterijala u industrijskim razmerama i njihova primena mogli bi imati značajan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu ili stvorili probleme pri reciklaži. Sveobuhvatni termin 'nanotehnologija' nije dovoljno precizan kada se radi o upravljanju rizicima. Procena mogućih rizika zavisi od razmatranja životnog ciklusa materijala koji se proizvodi, a koji uključuje razumevanje procesa i materijala koji se koriste u proizvodnji, verovatne interakcije između proizvoda i pojedinaca ili životne sredine tokom proizvodnje nanomaterijala i njegovog životnog ciklusa, kao i metoda koje se koriste za njihovo konačno odlaganje. Sa stanovišta kontrole rizika, neophodno je identifikovati kritične faze, koje je neophodno detaljno istražiti. Pregled aktuelnih trendova ekoloških rizika i reciklaži nanomaterijala prezentovan je u ovom radu.