Upravljanje otpadom, pravac naučnih istraživanja u budućnosti

Apstrakt

U prošlosti su zaštita ljudskog zdravlja i bezbednost bili glavni razlozi za upravljanje otpadom. Zaštita ljudskog zdravlja i životne sredine i danas predstavlja jedan od glavnih ciljeva upravljanja otpadom. Povećana transformacija materijala uslovljava izuzetno veliki pritisak na sistem upravljanja otpadom. Transformacija materijala kod praistorijskog čoveka je iznosila 5-6 tona godišnje, dok je transformacija modernog čoveka danas između 80 i 90 tona godišnje. Ovakav nivo upotrebe materijala je doveo do činjenice da se godišnje u svetu produkuje oko 1,2 milijarde tona komunalnog otpada. Iz tog razloga danas nije dovoljno zaštiti ljudsko zdravlje adekvatnim upravljanjem, već je neophodno i da upravljanje otpadom bude održivo. U razvijenim zemljama, gde je moguće izdvojiti veća sredstva za upravljanje otpadom, najzastupljenije su sofisticirane tehnologije, kao što je insineracija, dok u zemljama u razvoju potencijalna rešenja predstavljaju sanitarne deponije uz eventualno uvođenje MBT-a, zbog činjenica da insineracija iako predstavlja možda najbolje rešenje, teško može biti implementirana kao rešenje u zemljama u razvoju, zbog visoke cene funkcionisanja. Reciklaža je veoma popularna, međutim ne mogu se svi problemi rešiti samo reciklažom. Deponovanje kao krajnje odredište mnogobrojnih materijala će svakako ostati kako u nerazvijenim, tako i u razvijenim zemljama. Deponovanje predstavlja osnovu sistema upravljanja otpadom i mnogobrojna istraživanja danas su usmerena upravo na deponije kao krajnja odredišta materijala koje koristimo ili transformišemo različitim tipovima tretmana otpada.Srbiji, kao zemlji koja je u procesu priključenja Evropskoj Uniji zemlji u razvoju društva i ekonomije, od velikog značaja je i adekvatan razvoj sistema upravljanja otpadom. Kao tranziciona zemlja, sa postojeće 3.582 deponije, i godišnjom produkcijom od 0,87 kg po glavi stanovnika dnevno, i veoma teškom ekonomskom situacijom, traga za rešenje problema otpada. Kuznjecova kriva potvrđuje da je nemoguće preskočiti određene korake u razvoju sistema upravljanja otpadom u nerazvijenim zemljama, što znači da će zemlje u tranziciji morati da pronađu jeftinija rešenja za rešavanje problema upravljanja otpadom. Pravilna orijentacija i pravac naučnih istraživanja ka rešenju stanja u ovoj oblasti po pitanju sistema upravljanja i pronalaženju jeftinih, a primenljivih tehnologija, može učiniti ovu vrstu istraživanja aktuelnom u razvijenim zemljama, gde je deponovanje odavno prevaziđeno.